data-nosnippet>
Bosna i Hercegovina sve više ovisi o uvozu hrane, dok domaća poljoprivreda stagnira. Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, samo u januaru ove godine uvezeno je gotovo 25 miliona kilograma voća i povrća, za što je izdvojeno više od 39,4 miliona KM.
Tokom prošle godine u BiH je uvezeno više od 298 miliona kilograma poljoprivrednih proizvoda, a iz zemlje je na taj način otišlo čak 475.911.019 KM.
Krompir iz Egipta, luk iz Kine, grah iz Maroka
Podaci pokazuju da je BiH uvozila proizvode koje bi, prema mišljenju stručnjaka, mogla proizvoditi i sama.
Za krompir je izdvojeno više od 21,9 miliona KM, a stizao je uglavnom iz Nizozemske, Egipta i Njemačke. Paradajz je koštao 28,2 miliona KM, najčešće iz Turske, Albanije i Sjeverne Makedonije.
Za crni i bijeli luk te prasu izdvojeno je više od 13,5 miliona KM, a najveći dio dolazio je iz Nizozemske, Srbije i Kine.
Kupus, karfiol, keleraba i kelj plaćeni su više od 7 miliona KM, dok je za salatu izdvojeno 2,2 miliona KM, uglavnom iz Italije, Srbije i Španije.
Za mahunasto povrće potrošeno je skoro 2,8 miliona KM, a osim iz Albanije, grah i slični proizvodi stizali su i iz Maroka i Argentine.
Kada je riječ o voću, za jabuke, kruške i dunje izdvojeno je gotovo 30,7 miliona KM, a najveći dobavljači bile su Italija, Poljska i Srbija.
Poljoprivrednici ogorčeni
Dugogodišnji poljoprivrednik iz okoline Prnjavora, Vladimir Usorac, ističe da je stanje domaće poljoprivrede alarmantno.
„Nismo mi na koljenima, mi smo metar pod zemljom. Sela su pusta, svi pričaju o stanovima u gradovima, a niko ne razmišlja šta će jesti ako nestane domaće proizvodnje. Država živi od PDV-a na uvoz, a mi smo im trošak“, kaže Usorac.
Nedostatak strategije i podrške
Profesor menadžmenta na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu, Ognjen Riđić, smatra da je osnovni problem nedostatak funkcionalne državne strategije.
„Naši poljoprivrednici, zbog nedovoljnih subvencija, ne mogu pratiti konkurenciju iz Nizozemske, Njemačke i drugih zemalja. Nedostaje dugoročno planiranje i zaštita domaćeg tržišta. Sve to vodi ka smanjenju produktivnosti i propadanju domaće proizvodnje“, ističe Riđić.
Stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju vanrednih okolnosti i zatvaranja granica Bosna i Hercegovina mogla osjetiti ozbiljne poremećaje u snabdijevanju hranom.
